NASLOVNICA RJEČNIČKA BAZA PRETRAŽIVANJE RJEČNIČKE BAZE UPUTE O ČITANJU RJEČNIČKE BAZE IZVEDENI OBLICI POVIJEST HRVATSKOGA JEZIKA FONT LIBERSINA
   
 
PRIKAZ NATUKNICE:

Uključi padajuću listu za pomoć pri izboru riječi.
 
OSNOVNI GRAMATIČKI PODACI
DEFINICIJA
SINTAGMA
FRAZEOLOGIJA
ONOMASTIKA
ETIMOLOGIJA
 
PREUZIMANJE FONTA LIBERSINA©


     
Hrvatski jezični portal

Ljudevit GAJ

Kratka osnova horvatsko-slavenskoga pravopisanja, poleg mudroljubneh , narodneh i prigospodarneh temeljov i zrokov

(Budim, 1830)

[Vončina, Josip. Jezična baština: lingvostilistička hrestomatija
hrvatske književnosti od kraja 15. do početka 19. stoljeća
. Split:
Književni krug, 1988, str. 311–312]

Vstupleñe.

Ako Horvatu premiÇÍavañe nastojne i nevtrudÍive marlivosti svojeh bratov slavenskeh osebito Êehov, Lehov i Rusov, z' kojum oni obÉinski vert naroda obdelavati z muriju se, istinito v z mivañe prave narodne radosti i slasti donaÇa; tak mu ogled na premilu dragu domovinu i ñene sine vu dnu nutrine serdca z malost i tuguvañe zbudava, kojega koreñe glibÇe je, neg da se ñegva z muhkoÉa i gorkost zmeriti more. – Vidi onde slavno i krasno razcvetujuÉe se slovstvo (literatur.), tak se mu vu ñegvi domovini malo – kteri tragi takvoga ka z mẉ, koji samo za okerhke zpomenikov dobroga hoteña nekojeh narodoÍubcev imati se moraju. – Vidi onde materinski jezik vu dostojnom poÇteñu i Éasti, tak ga ovde boreñe, kojem se dobra majka i verna stara gospodarica vu lastovitem domu z' prirevnicami svojemi boriti primorana je, na vruÉe suze britke z malosti gene. – A kada vidi, da isti síni milu staricu svoju iz gospodarstva izrinuti hoÉeju, da okinÉni povsud priatnoj Teuti, ali meñe izobra z meni, preÍuto z' nepravdenum podstupÍivostjum nasilnoj susedi vklañati se mogu, onda se persa ñegova zdi z mẉ visoko, i skrebno poziva praviÉnost! – – –

»Plemenite serdÉnosti je, istinu odperto valuvati; hrabrene jakosti, ñu sluÇati moÉi.«

Materinski jezik vu horvatski zemÍi, ako baÇ za niÇtar i nemar neder z m i se; vu nikakovem vendar po Çtenu nestoji izviÇen. – M u z m e v, koji se za ñega nekuliko trudili i starali jesu, pla Éa bila je ru z mna nezahvalnost, nekda pa Ée sramota, ter kaj viÇe je, odurjavañe i pregon. – Nili vre Éas suprotstaviti se takovem nevo Íam? – A kdo k' obÉinskom' dobru z' preo bladañem ÇkodÍiveh predsud ikaj doprinesti moguÉega se Éuti, nesme prez greha proti domovini muÉati.

Nut domorodci! nepustemo vu devetnajstom stoletju Horvate k' predmetu praviÉnoga poteptavaña poniziti se, zverho kojeh hrabrosti i jakosti osupñeni puki Éudili se jesu. – Dajte da sada vu vremenu mira vitezi vu duhu budemo, da tak jezik, kojega naj vekÇi Mu z mevi naroda naÇega z' Íubavjum govorili, kojega z' imetkom i z' predragum kervÉicum svojum junaÉki branili jesu, (vre prez toga od zle dvorbe pohabÍen) joÇ naj potlam v' temni grob nezakopa se!? –

Zaklucmeñe.

Dajte anda, da vu prelepeh drageh domovinah umu vklañamo se, dajte, da krasni naÇ materinski jezik od smetja i izvarkov izÉistemo, koji ñemu vu sili, ali v' nahrupu tu z mneh okolnostih prilepili se jesu. Tersemo se, da ne aldujemo dobru stvar obliÉaju, nego rajsi do sad zloÉesti obliÉaj dobroj vekoma stvari, vtemeÍeñu najmre izobra z m enosti duha i serdca. –

Vre dugo rekel je jeden vnogo VuÉeni vu svojeh poslanicah* od Horvatov sledeÉa: »Mislite, da tak vite z mki, junaÉki narod, koj, sam ne velikog' broja, Europu i vu ñoj zoreÉi se ÉloveÉanstva preporod pred okrutniki iztoka z' tulikum jakostjum i z' tulikem poalduvañem vu stoletja terpeÉeh bojih Éuval je, da narod, koj vu hrabrosti – ÏeÏernosti i velikoserdÉneh nameneñih, ter vu narodoÍubju ni jednomu puku na zemÍi nevugibÍe se, – mislite, da ov narod nebude vu vmeteÍnostih mira, ali na kakovojgod ztezi slave z' vsakem zemÍe narodom boriti se mogel?«–

Trudemo se oveh preslavneh reÉih pod milum obrambum naÇeg' domovine Otca, zevsema vredni postati; ar domovinu naÇu Ées stoletja rañenu samo vu ñoj cvetujuÉa izobra z menost i vzdeÍanost zevsema zvraÉiti more!!! –

»Kratka osnova...« je značajna poradi reformacije latinične grafije,
odnosno odbacivanja digrama za pisanje palatala.
<< Predhodno poglavlje   Sadržaj   Sljedeće poglavlje >>
KRATICE I ODREDNICE
KRATICE I JEZICI
ZNAKOVI
Kontakti: Novi Liber
  Srce
Riječ dana:
 
  *Da biste ispravno vidjeli sadržaj rječnika, na svom računalu morate imati instaliran font Libersina©. Font možete preuzeti OVDJE. Nakon preuzimanja, font je potrebno raspakirati i instalirati na računalo.